Играње са децом професионална компетенција васпитача

Научна монографија „Играње са децом: професионална компетенција васпитача“ представља теоријски утемељено промишљање о игри као кључном простору сусрета васпитача и детета. Прати историјско обликовање идеја о детињству и игри, од античких друштава и њиховог разумевања детета, преко просветитељства и Фребеловог вртића, па све до савремених концепција које игру посматрају као културу детињства, начин мишљења и облик учења. Посебно место заузима разграничење између игре као активности и игровности као црте личности одраслог, наглашавајући да се компетенција за игру са децом не своди на личну разиграност, већ на професионалну способност да се кроз хумор, ритам, машту и комуникацију изгради безбедан и подстицајан однос. У делу монографије који приказује резултате емпиријског истраживања, сагледавају се искуства васпитача, њихове дефиниције игре и опажања о сопственој улози током играња са децом у контексту институционалног предшколског васпитања и образовања. Резултати показују да се компетенција играња састоји од личних, теоријских, релацијских и рефлексивних димензија - од спонтаности и емпатије, преко методичког знања, до способности да се игра осмисли, прати и интерпретира. У закључку, игра се јавља као мост између света деце и света одраслих: она је простор у ком се бришу хијерархије, јача сарадња и догађа учење, а васпитач постаје партнер и стваралац педагошке културе утемељене на игровности.