Психолошки аспекти диграфије

Монографија „Психолошки аспекти диграфије“ бави се комплексним односом између језика, писма и когнитивних процеса који се налазе у основи читања и писања, са посебним фокусом на феномен диграфије. Полазећи од ширег оквира система писања и њиховог историјског развоја, књига разматра основне типове писаних система, њихове структурне и функционалне карактеристике, као и начине на које се они обрађују у когнитивном систему човјека. Посебна пажња посвећена је алфабетским системима писања, с обзиром на њихову распрострањеност и значај, те специфичност српског језика који карактерише диграфија – равноправна употреба латинице и ћирилице. У том контексту, монографија анализира однос диграфије са менталним лексиконом, процесима читања и писања, као и индивидуалним преференцијама корисника писма. Књига обухвата и преглед емпиријских истраживања диграфије у српском језику, укључујући анализу заступљености писама у јавном простору, графемских и типографских карактеристика, као и улоге диграфије у разумјевању фонолошких процеса. Додатно, разматрају се неурални корелати обраде писма, као и однос диграфије и билингвизма, чиме се овај феномен позиционира у шири когнитивни и неуронаучни контекст.