Модалност и модални изрази

Предмет истраживања ове монографије јесте модалност, односно језичка средства путем којих се модална значења могу изразити у енглеском и српском језику. Историјски гледано, концепт модалности развио се у оквиру филозофије и логике преко теорије могућих свјетова прије него што је постао значајно поље проучавања у лингвистичкој семантици. Иако су модални глаголи најистакнутије средство изражавања модалности, ауторка анализира и друге језичке елементе који могу преносити модална значења, као што су лексички глаголи, прилози, придјеви, именице и друге граматичке конструкције. Ови елементи омогућавају говорницима да изразе различите степене сигурности, нужности, могућности и сл. У монографији се упоређују начини на које се модалност исказује у енглеском и српском језику. Док се енглески језик углавном ослања на модалне глаголе, српски језик обично примјењује шири спектар граматичких средстава, укључујући вријеме, аспект, начин и неке синтаксичке конструкције. Ово упоређивање доприноси разумијевању сличности и разлика на пољу модалности у два језика.