Очување идентитета Срба у Словенији

Научна монографија представља систематско истраживање механизама очувања етничког идентитета српске заједнице у Словенији након осамостаљења државе. Пружа свеобухватан преглед релевантних фактора који утичу на очување културног насљеђа и традиције, укључујући државно-правни статус, улогу националних удружења, цркве и традиционални живот у породици. Посебно се истиче положај Срба као „нове етничке мањине“ који обезбјеђује индивидуална права, али не и колективну заштиту, за разлику од аутохтонe мањине, као што су Италијани и Мађари. Истраживање указује на значај активног учешћа заједнице у очувању језика, обичаја и образовања као предуслова за опстанак и идентитет етничке групе.

Монографија обухвата мултидисциплинарни приступ, истражујући правне, социокултурне и демографске аспекте живота Срба у Словенији. Анализира се улога међудржавне сарадње Србије и Босне и Херцеговине са Словенијом у подршци заједници, те се указује на значај локалних институција и црквених структура у очувању културног насљеђа. Осим тога, пружа се увид у начине на које национална удружења и савези доприносе одржавању идентитета и јачању културне свијести.

На основу резултата истраживања, монографија нуди модел који може обезбједити повољнији положај српске заједнице у Словенији, као и утицај на унапређење мањинских права и билатералних односа. Посебан акценат стављен је на потребу за јачањем образовних и културних механизама који омогућавају одржавање традиције, језика и културног идентитета. Дјело је значајан допринос проучавању мањинских заједница, културног насљеђа и идентитета, пружајући научну основу за даља истраживања и практичну примјену у развоју политика за очување етничког идентитета.