Стратегије у књижевном превођењу: Историјски преглед

Монографија представља систематичан историјски преглед стратегија у књижевном превођењу, заснован на темељној дихотомији између дословног и слободног метода као кључног аналитичког оквира. Полазећи од теоријских дефиниција и модела превођења, рад прати развој преводилачких приступа од антике до савременог доба, указујући на промјенљиву доминацију појединих метода у зависности од културних, идеолошких и естетских парадигми. Посебна пажња посвећена је улози превода као реторичког, теолошког и културног чина у различитим историјским епохама, од античких расправа Цицерона и Светог Јеронима, преко средњовјековних и хуманистичких пракси, до модерних и постмодерних теоријских концепата.
У другом дијелу рада анализира се развој књижевног превођења на јужнословенском простору, с нагласком на његову функцију у обликовању културног и језичког идентитета. Завршна поглавља компаративно сагледавају разлике у развојним токовима и доминантним методама превођења у европском и јужнословенском контексту, те разматрају савремене изазове, укључујући утицај глобализације и дигиталних технологија, као и редефиницију улоге преводиоца у контексту машинског превођења и вјештачке интелигенције. Монографија има за циљ да понуди кохерентну интерпретативну синтезу историје преводилачких стратегија и допринесе њиховом разумијевању у савременом теоријском и практичном контексту.