Пољопривреда и међународне интеграције

Циљ монографије Пољопривреда и међународне интеграције јесте да пружи свеобухватан преглед односа између пољопривреде и међународних интеграционих процеса, кроз анализу њихових економских, институционалних и развојних импликација. Пољопривреда, као сектор од стратешког значаја, превазилази националне границе и постаје саставни дио глобалне и регионалне трговинске архитектуре, при чему повезује економске, социјалне и еколошке димензије одрживог развоја.

Предмет истраживања обухвата три групације земаља на чијим је примјерима приказан процес интеграције: земље Западне Европе, које су поставиле темеље Заједничке аграрне политике Европске уније; земље Централне, Источне и Југоисточне Европе, које су прошле кроз транзицију и приступање ЕУ; те земље Западног Балкана, које се још налазе у процесу европских и мултилатералних интеграција. Ова компаративна анализа омогућава увид у различите моделе институционалних реформи, прилагођавања аграрних политика и промјена у структури подршке пољопривреди.

Монографија анализира развој пољопривреде у оквиру GATT-а и Свјетске трговинске организације (WТО), као и институционалне механизме Заједничке аграрне политике (CAP) Европске уније. Посебна пажња посвећена је улози пољопривреде у контексту Агенде УН за одрживи развој до 2030. године, зеленој транзицији, дигитализацији и климатским промјенама.

Закључује се да међународне интеграције не представљају само процес либерализације трговине, већ и инструмент дубоке трансформације националних политика, јачања конкурентности и одрживости сектора. Пољопривреда се тиме потврђује као кључни фактор економског и друштвеног развоја, а посебно за земље Западног Балкана, гдје интеграције постају главни оквир модернизације, институционалног јачања и равнотеже између тржишних принципа и развојних циљева.