‘Кућа без крова’ - Обрасци неформалне изградње послије рата 1992‒1995. у Босни и Херцеговини

Кућа без крова’: Обрасци неформалне изградње послије рата 1992‒1995. у Босни и Херцеговини истражује просторне и друштвене трансформације у Босни и Херцеговини након рата 1992–1995, када су етничке подјеле, миграције и институционални
колапс обликовали процесе присилне транзиције. Ове транзиције — од територијалних и урбаних до личних и културних — редефинисале су односе између идентитета и простора, остављајући трајне посљедице у пејзажу земље. Мапа присилних
транзиција није само географска, већ и симболичка, јер обухвата миграције, поновну изградњу дома и стварање новог живота „из ничега“.
Главни фокус је процес самоинициране, неформалне изградње кућа на урбаним периферијама, који је постао доминантна постратна типологија становања и прагматичан одговор на егзистенцијалне потребе расељеног становништва. Студија случаја насеља Чесма-Мађир у Бањој Луци показује како су избјеглице и интерно расељена лица кроз спонтану градњу, импровизацију и колективну солидарност стварали нове облике простора, заједништва и идентитета.
Анализом личних искустава и свакодневне просторне праксе, књига открива како процес изградње куће постаје инструмент друштвене и културне регенерације. Неформална архитектура се
не посматра само као посљедица слабих институција, већ и као израз отпорности, креативности и културне континуитете заједнице.
Монографија је структурисана кроз пет поглавља: од уводног приказа рањеног контекста Босне и Херцеговине и мапе присилних транзиција, преко анализе насеља Чесма-Мађир и обрасца нове изградње, до завршног поглавља које разматра
процесе (ре)конструкције идентитета и свакодневног живота.
Закључује се да је процес неформалне изградње истовремено процес стварања простора и идентитета – недовршен, динамичан и отворен за будуће интерпретације и примјене у другим постконфликтним контекстима.