УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА У КРАГУЈЕВЦУ У ИНФРАСТРУКТУРИ НАУЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Савремена улога универзитетских библиотека у ери отворене науке огледа се у трансформисању академске заједнице од традиционалне ка дигитално оријентисаној. Полазећи од, сада већ стандарда, да универзитетске библиотеке више не заснивају свој рад на циркулацији и архивирању библиотечке грађе, већ се својим ангажовањем позиционирају као инфраструктурне тачке у научној комуникацији, у раду ће се представити сви видови информационих услуга коју нуди Универзитетска библиотека у Крагујевцу (УБКГ). Рад ће се фокусирати на дескрипцију и важност постојања процеса увођења и примене ауторских идентификатора (ORCID, Scopus AuthorID, ResearcherID), иденификатора публикованих радова и монографија и посредовање у процесима видљивости и цитираности научних резултата. Кроз студију случаја УБКГ покушано је да се свеобухватно објасни због чега се ова, али и сродне установе сматрају чвориштима академских заједница и то у измењеном, информационо-посредничком облику. У оваквом окружењу, стручност библиотекара који управљају инфраструктуром научне комуникације постаје императив када се говори о евалуацији научних резултата и међународној видљивости академске заједнице.