Етнодемографски положај Срба у Словенији

Научна монографија прати етнодемографски развој Срба у Словенији од половине XV вијека до савременог периода, са посебним освртом на промјене након Другог свјетског рата. Истражују се историјско-географске основе развоја Словеније, као и политички, друштвени, економски и културни фактори који су обликовали етнодемографски положај Срба, са фокусом на Белу Крајину као специфичну област.

Детаљно је обрађено досељавање Срба и њихов живот, укључујући Ускоке у Крањској и Штајерској, као и правни и социјални оквир културног развоја. Анализирана је етничка структура становништва током аустро-угарског периода и између два свјетска рата, са нагласком на српски етнос.

Након Другог свјетског рата праћени су територијални размјештај, биолошка динамика и миграције Срба, као и узроци промјена у етничкој, националној, вјерској и језичкој структури. Посебна пажња посвећена је „избрисаном становништву“, у којем Срби чине већину, и ефектима социјалистичког периода те настанка независне Републике Словеније на положај српског етноса.

Резултати показују дуготрајне ефекте историјских и савремених геополитичких, економских и културних детерминанти на етнодемографски развој Срба. Иако најбројнији етнос у Словенији, Срби немају статус националне мањине, што истиче значај очувања аутохтоне бројности и културног идентитета као основе за будуће остваривање правног и друштвеног положаја.

Монографија пружа систематичан увид у историјске и савремене факторе који обликују положај Срба у Словенији и представља вриједан извор за проучавање етнодемографије, културне асимилације и промјена националног статуса у контексту бивших југословенских простора.