Теорија грешака геодетских мјерења

Овај уџбеник систематски обрађује теоријске и практичне основе статистичке обраде геодетских мјерења, са посебним нагласком на процјену тачности, поузданости и квалитета мјерних резултата. У првом поглављу разматрају се основни појмови мјерења, значај статистичке обраде, правила о значајним цифрама, графичко представљање података, услови и врсте мјерења, извори и подјела грешака, као и однос прецизности и тачности. Посебна пажња посвећена је математичком моделу обраде мјерења и методи најмањих квадрата као основној методи изравнања. 

Друго поглавље уводи читаоца у теорију вјероватноће, укључујући појам вјероватноће, комбинаторику, функције расподјеле и густине вјероватноће, вишедимензионалне расподјеле, очекиване вриједности, варијансу, корелацију и најважније дискретне и континуиране расподјеле које се примјењују у геодетској пракси.

Треће и четврто поглавље посвећени су тачкастим и интервалским оцјенама мјерења једнаке прецизности, гдје се обрађују узорци, популације, оцјене параметара, критеријуми избора оцјењивача, интервали повјерења и дефинисање потребне величине узорка.

Пето поглавље разматра тестирање статистичких хипотеза, укључујући тестове хомогености, сагласности средњих вриједности, варијанси и расподјела, уз примјену познатих статистичких тестова у анализи мјерних резултата.

У шестом поглављу детаљно се обрађује простирање случајних грешака у различитим геодетским мјерењима: угловима, дужинама, полигонским мрежама и нивелману, уз анализу утицаја појединих извора грешака.

Седмо поглавље бави се мјерењима неједнаке прецизности и увођењем тежина, док осмо поглавље обрађује регресиону и корелациону анализу и њихову примјену у анализи трендова у геодетским подацима. Уџбеник представља цјеловиту основу за разумијевање теорије грешака и савремених метода обраде мјерења у геодезији.