Краткорочно финансијско извјештавање

Краткорочно финансијско извјештавање представља састављање и презентовање финансијских извјештаја за периоде краће од годину дана. У односу на годишње финансијско извјештавање садржи више процјена, често се ради о неривидираним финансијским извјештајима, али и за интерне и екстерне кориснике краткорочни финансијски извјештаји представљају важан извор информација. Када се говори о интерним корисницима краткорочно финансијско извјештавање доприноси контроли стварања вриједности, користи се као инструмент препознавања пословно-финансијских ризика, али олакшава и предвиђање финансијских перформанси. За екстерне кориснике краткорочно финансијско извјештавање може да допринесе смањењу информационе асиметрије, а утицај може да има и на стабилност цијена акција. Међутим, оно са собом носи и низ обрачунско-извјештајних проблема, а нарачито у погледу правилне алокације и вредновања билансних позиција између различитих међупериода унутар године. Стога, квалитет краткорочног финансијског извјештавања има пресудан утицај на повјерење корисника. У овој монографији, поред теоријских апеката развоја и значаја краткорочног финансијског извјештавања, приказани су и резултати емпиријског истраживања мјерења квалитета за 113 компанија из шест различитих држава - Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Словеније, Србије, Хрватске и Црне Горе. За мјерење квалитета коришћен је интерно развијени индекс који садржи два подиндекса – обавезног објелодањивања и добровољног овјелодањивања, а коришћени су подаци из полугодишњих извјештаја и полугодишњих извјештаја о пословању за 2025. годину. Добијени резултати указују на то да квалитет значајно варира између посматраних држава, упркос томе што је правни оквир у свим посматраним држава доста уједначен и усаглашен са међународном регулативом, рачуноводственим стандардима и захтјевима Европске уније. На основу спроведоног истраживања, највиши ниво квалитета и обавезног и добровољног краткорочног финансијског извјештавања има Словенија, док је квалитет најнижи у Црној Гори. Извјештавање у Републици Српској, у погледу квалитета, налази се у средини. Боље је у односу на Црну Гору, Федерацију БиХ, Сјеверну Македонији, али заостаје за Србијом, Хрватском и Словенијом.