Микроекономска оптимизација пензијског осигурања

Монографија Микроекономска оптимизација пензијског осигурања разматра дугорочну одрживост и адекватност пензијских система из угла економске мотивације појединца, полазећи од претпоставке да стабилност пензијског система првенствено зависи од подстицаја који обликују одлуке појединца о раду, штедњи и потрошњи током животног циклуса. За разлику од доминантног макроекономског приступа, усмјереног на фискалне ефекте параметарских реформи, у средиште анализе постављене су преференције појединца, његов интертемпорални избор и животно буџетско ограничење. Рад обухвата теоријска полазишта настанка и развоја пензијских система, укључујући Бизмарков и Бевериџов модел, као и систематизацију система са дефинисаним исплатама, дефинисаним доприносима и обрачунски дефинисаним доприносима, што представља основу за разумијевање институционалног оквира у којем се формирају подстицаји. У том контексту развијено је микроекономско моделирање пензијских система, засновано на Фишеровом проблему оптималне потрошње у два периода, моделу животног циклуса, динамичкој оптимизацији и Коб-Дагласовој функцији корисности, чиме је изведен оптималан општи модел пензијског система. Посебан дио монографије посвећен је микроекономском моделирању пензијског система Републике Српске и мјерењу његовог одступања од оптималног модела. Анализа показује да пренаглашена солидарност, социјална, ратна и политичка права, више нивоа најниже пензије, као и изостанак актуарских пенала за пријевремено пензионисање, дјелују као „аутоматски деформатори“ функције циља и интертемпоралног буџетског ограничења, производећи морални хазард и негативну селекцију. Закључује се да је пензијски систем са обрачунски дефинисаним доприносима најближи оптималном микроекономском моделу, те се предлажу политике преласка на тај модел, задржавања редистрибуције само за ризике својствене пензијском осигурању, увођења актуарских фактора, сузбијања сиве економије, пронаталитетних мјера и раста продуктивности. Монографија је намијењена студентима, истраживачима и практичарима у области економије и социјалне политике, као и доносиоцима одлука укљученим у реформу пензијских система.