Промјене и обољења меких ткива усне дупље

Промјене и обољења меких ткива усне дупље представљају хетерогену групу патолошких стања различите етиологије, клиничке презентације и биолошког понашања. Њихов настанак повезан је са дјеловањем локалних иританаса, инфекција, имунолошких поремећаја, системских обољења, генетских фактора и штетних животних навика. Клинички се манифестују промјенама боје, структуре, интегритета и волумена оралне слузокоже, често праћени слабије или јаче израженим субјективним тегобама.

Међу најчешћим обољењима налазе се инфламаторне промјене усана и гингиве, рекурентни афтозни стоматитис, оралнили хенпланус, кандидијаза, вирусне и бактеријске инфекције, као и различита аутоимуна и мукокутана обољења. Значајно мјесто заузимају поремећаји пљувачних жлијезда и лучења пљувачке, који доводе до промјена оралне хомеостазе и повећане подложности инфекцијама и оштећењима слузокоже. Промјене могу захватити и језик, непце, подусне дупље те регионалне лимфне чворове, причему се испољавају у облику развојних аномалија, инфламаторних процеса, циста, бенигних и малигних тумора.

Посебну клиничку важност имају потенцијално малигни поремећаји оралне слузокоже, укључујући леукоплакију, еритроплакију, орални лихенпланус и актинички хеилитис, због могућности њихове малигне трансформације. Правовремено препознавање ових промјена од кључног је значаја за ранооткривање оралног карцинома и побољшање прогнозе лијечења. Диференцијална дијагностика заснива се надетаљној анамнези, клиничком прегледу и примјени додатних дијагностичких метода, укључујући цитолошку и хистопатолошку анализу. Савремени терапијски приступ подразумијева етиолошко лијечење, контролу симптома, уклањање фактора ризика и континуирано праћење пацијената ради очувања оралног и општег здравља.