Улога лептина у нутритивном статусу и инфламацији

Лептин је протеински хормон, молекулске тежине 16 кДа. Главно место синтезе лептина су адипоцити субкутаног бијелог масног ткива. Он се синтетише пропорционално маси адипоцита и стога се повећава код гојазности и смањује у случају потхрањености. Своје дејство остварује преко лептинских рецептора, који припадају цитокинским рецепторима. Његова примарна улога је да учествује у регулацији уноса хране и потрошње енергије, сигнализирањем у хипоталамусу за сузбијање апетита и повећање потрошње енергије. Међутим, лептин такође може да пренесе енергетски статус другим системима у телу, укључујући имунолошки систем. Он утиче на урођени и на стечени имунитет. Пошто концентрација лептина у серуму варира у зависности од нутритивног статуса, овај молекул има двоструку улогу и у контроли метаболизма И у модулацији имунолошких одговора. Хиполептинемија у малнутрицији је повезана са имуносупресијом и повећаним ризиком од инфекција, а хиперлептинемија у гојазности са хроничном инфламацијом ниског степена, која доприноси развоју хроничних и аутоимуних болести. Садашња и будућа истраживања су усмерена на даља испитивања физиологије лептина и његову примену као терапијског средства.