Примена полимерних материјала на бази глицидил метакрилата у медицини, фармацији и стоматологији

Полимерни материјали представљају једну од најзначајнијих група савремених биоматеријала захваљујући могућности прилагођавања њихових физичко-хемијских, механичких и биолошких својстава различитим медицинским потребама. Међу њима посебно мјесто заузимају полимери на бази глицидил метакрилата (GMA), чија реактивна епоксидна група омогућава бројне хемијске модификације и функционализацију, чиме се отварају широке могућности њихове примјене у медицини, фармацији и стоматологији. Монографија пружа свеобухватан увид у савремена достигнућа у области полимерних биоматеријала и намијењена је студентима, истраживачима и стручњацима који се баве развојем, карактеризацијом и примјеном напредних полимерних материјала у медицини, фармацији и стоматологији. У уводним поглављима представљени су основни појмови о полимерима, њихова класификација, методе синтезе и савремене технике карактеризације, са посебним освртом на захтјеве које биоматеријали морају испуњавати како би били безбједни и ефикасни за биомедицинску примјену. Посебна пажња посвећена је биокомпатибилности, биоразградивости, механичким својствима и могућностима функционализације као кључним параметрима који одређују успјешност њихове примјене у клиничкој пракси. Централни дио монографије посвећен је полимерним материјалима на бази глицидил метакрилата (GMA), њиховој хемијској структури, методама полимеризације, физичко-хемијским својствима и различитим облицима формулација, укључујући компактне материјале, хидрогелове, функционалне превлаке и композитне системе. Приказане су и анализиране могућности примјене GMA-полимера у имплантологији, системима за циљану и контролисану испоруку лијекова, стоматологији, дерматологији, офталмологији, изради хируршких материјала, дијагностичким процедурама и генској терапији. Посебан акценат стављен је на методе процјене безбједности, контролу квалитета и регулаторне захтјеве који прате развој и примјену савремених биоматеријала. На основу актуелних научних сазнања приказани су кључни изазови и будући правци развоја полимера на бази глицидил метакрилата, укључујући унапређење њихове стабилности, контролисане деградације и функционализације, као и могућности њихове примјене у наномедицини, регенеративној медицини и персонализованој терапији. Монографија представља значајан допринос разумијевању односа између структуре, својстава и биомедицинске примјене GMA-полимера, истовремено указујући на њихов потенцијал у развоју нових генерација функционалних биоматеријала.