Морфолошке карактеристике структура средњег мозга у прогресивној супрануклеарној парализи

Прогресивна супрануклеарна парализа (ПСП) је хетерогена, рапидно прогресивна неуродегенеративна болест која доводи до поремећаја покрета ока, постуралне нестабилности, акинезије и когнитивног дефицита. Сматра се спорадичном болешћу, подједнако оболијевају пацијенти оба пола и постоји генетска, фамилијарна предиспозиција, са маркерима на хромозому 17q21. Ријеч је о другом најчешћем облику неуродегенеративног паркинсонизма након Паркинсонове болести. ПСП представља тауопатију са депозитима неурофибриларне клубади у неуронима и глијалним ћелијама, те присуством неуропилних нити  и гроздастих астроцита у различитим регионима мозга. Слична патохистолошка слика се види и код других тауопатија, због чега је патолошка дијагноза ПСП компликована. Уназад неколико година показало се да се болест може манифестовати кроз неколико различитих фенотипова и да се симптоми преклапају са другим неуродегенеративним болестима, нарочито Паркинсоновом болешћу. Не постоје биолошки маркери за антемортем дијагнозу ПСП. Болест брзо напредује, прогресивно се повећава функционална неспособност пацијента и завршава летално, пет до десет година након појаве симптома. Упркос клиничким студијама које се тренутно спроводе, за ПСП не постоји терапија нити лијекови који би модификовали њен ток.