Анатомске специфичности као основа фокалних неуропатија горњег екстремитета

Периферни нерви горњих и доњих екстремитета имају специфичну позицију и често блиске односе са коштано-зглобним структурама. Такође често су компримовани у уским тунелима, каналима и жлијебовим које формирају мекоткивне структуре. Из наведених разлога, као и дужине самих нерава и честе површинске позиције, подложни су повредама, како самих нерава, тако и од стране околних структура са којима су у односу. Због своје специфичне грађе и мијелинског омотача могу бити захваћени системским обољењима, не само самих периферних нерава, него бројних ендокринолошких, метаболичких, инфламаторних, имунолошких обољења, те обољења инфективне природе. Познавање анатомије периферних нерава постаје веома важно, не само да бисмо препознали обољење периферног нерва, већ и да бисмо усмјерили дијагностичке методе, а тим утрли пут адекватној и правовременој терапији. Важно је познавати инервационо поље сваког нерва да бисмо на основу симптоматологије, моторне, сензитивне или симптома аутономног нервног система препознали да је ријеч о периферном нерву. Ако знамо инервационо поље, знаћемо и на ком нивоу се дешавају промјене на нерву да бисмо изабрали адекватну и усмјерили дијагностичку методу. Анатомије нам је важна и да бисмо препознали могуће утицаје околних структура периферног нерва и поставили сумњу на атак од стране стуктура с којим је нерв у односу. Треба размишљати и о потенцијалнимваријацијама. Оно што учимо у основној анатомији се само описи структура и односа у највећем проценту случајева, али постоје бројне варијације о којима треба да се размишља. Нарочито важне за област хирургије, да би оператер био спреман на могуће изазове када крене у оператвни захват. Познавање антомије и односа нарочито је важно код фокалних неуропатија.