Стратегије за побољшање (транс)дермалне испоруке лијекова ­– изазови у формулацији и савремени трендови

Системи за (транс)дермалну испоруку љековитих супстанци представљају значајну област истраживања у фармацеутској технологији и једну од најразвијенијих група фармацеутских формулација на глобалном тржишту. Њихова примјена омогућава превазилажење ограничења оралне и парентералне примјене лијекова, укључујући проблеме ниске биорасположивости и системских нуспојава. Међутим, хумана кожа, а посебно stratum corneum, представља ефикасну баријеру која значајно ограничава пролазак љековитих супстанци у и кроз кожу, што отежава постизање терапијских концентрација на мјесту дјеловања или у системској циркулацији.

Ова монографија даје преглед теоријских основа (транс)дермалне испоруке лијекова, укључујући механизме транспорта кроз кожу и факторе који утичу на овај процес. Посебан фокус стављен је на пасивне и активне стратегије за побољшање пермеације и превазилажење кожне баријере. Разматрани су различити приступи у погледу састава, начина израде, механизама дјеловања, предности и ограничења, уз приказ релевантних експерименталних примјера који потврђују њихов потенцијал за повећање перкутаног транспорта.