Утицај пандемије KОВИД-19 на резистенцију на антимикробне лијекове

Антимикробна резистенција (АМР) је један од највећих проблема јавног здравља данас. Процењује се да ће до 2050. године АМР бити одговоран за смрт више од 10 милиона људи, а трошкови хоспитализације ће премашити 100 билиона долара.

Повећана употреба антибиотика доводи до појаве и ширења антимикробне резистенције (АМР), што представља велики изазов за глобалну стратегију здравствене политике. Једна од главних препорука у превазилажењу овог проблема је рационална употреба антибиотика.

Пандемија KОВИД-19 широм света праћена је повећањем потрошње антимикробних средстава. Иако се ради о болести узрокованој вирусом, потрошња антимикробних средстава се повећала због страха од могућности бактеријске суперинфекције. С обзиром да је прошло 5 година од почетка пандемије KОВИД-19, тек ће у будућности студије моћи да процијене штету насталу у области антимикробне резистенције. Једна од најозбиљнијих посљедица је глобално ширење резистентних патогена, јер патогени не познају границе. Надзор антимикробне резистенције је посебно важан у земљама у развоју, где недостају релевантни подаци о антимикробној резистенцији. Додатни проблем је чињеница да је контрола инфекције у овим земљама испод оптималног нивоа, што представља опасност за брзо ширење патогена, као и чињеница да су лекови за лечење мултирезистентних организама мање доступни. Због овог феномена, циљ ове монографије је да се опише како је ова вирусна пандемија утицала на повећање прописивања антимикробних средстава и секундарно на повећање резистенције у Републици Српској, што је прво такво документовано свједочење о АМР-у непосредно након пандемије КОВИД-19.