ЗБОРНИК РАДОВА са регионалне конференције „Регионална сарадња у сузбијању прекограничног криминала: савремени изазови тероризма и мигрантске кризе“, Бијељина, Република Српска, БиХ, 22–24. мај 2018. године.

Зборник радова који се пред Вама налази настао је као резултат рада тродневне регионалне конференције, која је под називом „Регионална сарадња у сузбијању прекограничног криминала: Савремени изазови тероризма и мигрантске кризе“, одржана у периоду од 22. до 24. маја 2018. године у етно-селу Станишићи код Бијељине. Организатори овог научног скупа – Криминалистичко-полицијска академија у Београду, Факултет безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци и Фондација Ханс Зајдел из Минхена – избором тема и излагача потрудили су се да ово не буде конференција највише потребна њеним организаторима и учесницима јер је привукла значајну медијску пажњу. Интересовање медија за овај догађај било је велико. Водећи медији емитовали су прилоге о конференцији у најгледанијим терминима информативних емисија. Посебан омаж скупу дало је присуство Жељке Цвијановић, предсједнице Владе Републике Српске. У обраћању учесницима, предсједница Цвијановић је истакла значај безбједносних изазова, ризика и пријетњи које носе тероризам и мигрантска криза, а са којима се суочавају не само Република Српска и Босна и Херцеговина већ и регион.

Рад конференције одвијао се у оквиру три сесије. Прва сесија под називом „Тероризам, радикализација и насилни радикализам“ била је оквир за радове фокусиране на низ аспеката феномена тероризма и радикализације. У том контексту, презентоване су теме које се односе на проблеме присутне унутар институционалних капацитета Републике Србије приликом супротстављања тероризму. Обрађени су стратешки приступи овом проблему који слови као једна од водећих пријетњи националној безбједности Србије. Драгоцјено је било и чути искуства Црне Горе. Услиједиле су теме у којима су обрађена теоријска, концептуална и практична питања радикализације која води ка тероризму. Апострофирајући садржај прве сесије долазимо до закључка да су тероризам и насилни екстремизам реалност, врло присутна у земљама Западног Балкана и да се, приликом супротстављања овом проблему, посеже за различитим рјешењима на националном нивоу. Такође, када је ријеч о појави тероризма на Западном Балкану, из перспективе међународних односа могу се уочити различити и селективни приступи.

Током сесије под називом „Тероризам и мигрантска криза“, излагачи су представили радове у којима се обрађују теоријски аспекти радикализације, као и питања проактивног и реактивног дјеловања према терористичким пријетњама. Обрађена је и улога полиције, али и обука полицијских службеника у супротстављању тероризму. Закључци који се могу извести из садржаја друге сесије гласе да концепт радикализације и екстремизма заслужују темељнију елаборацију. Нарочито је важно нагласити оцјену да приступ обезбјеђењу правних лица, потенцијалних мета терориста – понаособ критичне инфраструктуре – није задовољавајући и да институционални капацитети нису адекватни те је, стога, нужан заокрет у односу према заштити критичне инфраструктуре. Истакнуто је да су у наведеној области нужне темељне измјене ради унапређења мјера и смањења ризика. Тежиште рада другог дијела сесије било је на мигрантској кризи, а закључак који је проистекао из дискусије гласи да мигрантски талас са којим је суочена Босна и Херцеговина представља озбиљну безбједносну пријетњу и да тренутно БиХ нема институционалне капацитете којима би се истој одупрла. Иако извршна власт још од 2010. године доноси документе попут Стратегије БиХ за превенцију и борбу против тероризма, за јавне политике у овој области не може се рећи да су препознатљиве.

У оквиру треће сесије, презентовани су радови чији су се аутори бавили посљедицама организованог криминала, илегалних миграција и тероризма по безбједност Босне и Херцеговине, а изложен је и рад из области форензичких анализа експлозија. Коришћење експлозивних направа је врло чест начин извршења терористичких напада те је ова тема привукла пажњу учесника скупа.

Тероризам и миграције су теме регионалног значаја и захтијевају озбиљну прекограничну сарадњу. Мигрантска криза ни данас, након пола године, не губи на актуелности нити јој се назире крај. То даје додатну вриједност, ону коју само протекло вријеме може дати дискурсу који се прољећос водио у етно-селу Станишићи.